ШКОЛА ВИЗУЕЛНЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ 2025.

Мастер етнологије и антропологије, визуелни антрополог из Београда, а његово интересовање у области научних истраживања највише је усмерено на визуелну антропологију, антропологију спорта, антропологију туризма, примењену антропологију и сензорну етнографију.

Директор и оснивач фестивала ангажованог етнографског филма "Византроп" и био је селектор на сродним фестивалима у региону. Аутор је неколико кратких етнографских филмова који су приказани на етнографским фестивалима у Љубљани, Задру, Прагу, Београду, Призрену, Москви и Скопљу, а за филм „Раскршће културе“ (2013) добио је награду публике за најбољи студентског филма на СЕФ фестивалу у Хрватској.

Оснивач је Школе визуелне антропологије у Београду и учествовао је као предавач и ментор на многобројним радионицама у региону.

Један је од координатора Друштвеног центра Кров, здруженог колектива етнолога и антрополога, филмских редитеља и уметника и учествује у креативним развојним програмима.

Миклош Барна-Липковски се скоро двадесет година бави документарним филмом и видео новинарством. Радио је за разне часописе, интернет странице и независне пројекте у родној Мађарској, па у Италији, Немачкој и Србији. Добитник је награде “О сиромаштву достојанствено” 2023. као новинар Слободне Европе у Будимпешти. Његови филмови су учествовали на бројним међународним фестивалима. Један је од оснивача Центра за Визуелну Антропологију и ДЦ КРОВ у Београду.

Дипломирала је Етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду. Завршила је Ерасмус Мундус мастер из урбаних студија. Једна је од ко-оснивача удружења Византроп и координаторка пројекта Ангажованог фестивала етнографског филма – Византроп. Ауторка је неколико студентских филмова који су гостовали на домаћим и страним фестивалима. Радила је као сниматељка и организаторка у медијима и на телевизијским серијама. Тренутно је на мастеру из документарне режије на Академији уметности у Београду.

Дипломирао је етномузикологију на Универзитету уметности у Београду (Факултет музичке уметности). Његов магистарски рад испитивао је тонске односе и мерења тона старог традиционалног дводелног певања регије Баније. Од 2008. године почео је да се бави етномузиколошким теренским истраживањима, која су обухватала вокалну праксу ратних избеглица и простака у Београду, постморталне влашке ритуале, праксу извођача електронске музике, али углавном стара дводелна певања са Кордуна, Баније и Поткозарја, што је тренутно његов главни фокус истраживања. Један од оснивача и директор Центра за етномузиколошке активности, у оквиру којег је реализовао бројне пројекте у вези са етномузиколошким теренским истраживањима на подручјима Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, реализацији документарних филмова, као и фестивалима традиционалне музике у Паризу и Београду. Активан као музички продуцент и извођач електронске музике од 2015. године.

Бранислав Стеванић (1987) основне академске студије на Одсеку за композицију и Одсеку за етномузикологију завршава на Факултету музичке уметности у Београду, где потом наставља и завршава мастер студије на студијском програму за етномузикологију са одбраном теме „Репродукција друштвеног ауторитета, маскулинитет и креативност - навијачка музика у контексту професионалног фудбала у Србији“. Тренутно је на докторским академским студијама на истом факултету у оквиру којих истражује музику и звук јавног простора у културама отпора. Један је од оснивача Центар за етномузиколошке делатности где „губи време“ са својим колегама на корисне ствари без пресије. Такође, наставник је у музичкој школи „Стеван Мокрањац“ из Краљева на Одсеку за традиционално певање и свирање. Тежиште бављења звуком у документарном филму му је на транспозицији звук као научно-истраживачког податак у примењени звучни текст. (ко)Аутор је три документарна филма „Ин Калдрма“ у коме испитује опозитни звучни потенцијал „Дистрикта Цетињска“, „Етномузикологија, с колена на папир“ где испитује имплементацију учења традиционалне музике у васпитно-образовни систем у Србији и „Звук пре Звука (интерстицијално звучно поље гусларске праксе“ у којем обрађује тему звучног поља које претходи звуку нематеријалног културног наслеђа.

Филмски редитељ из Пожаревца, алумни ФИДкампус-а, Атељеа Варан и Сарајево Талентс кампуса. Његови кратки документарни филмови Сеобе и Прокоп приказани су на бројим фестивалима укључујући ДокуФест, Белдокс, ТИФФ Тиарана... Његов играни филм Бамбиланд имао је премијеру у чувеном биоскопу Anthology Film Archives у Њујорку, приказан је на преко 90 фестивала широм света и освојио бројне награде. Директор је едукативног програма фестивала Најкраћи Дан, ментор је на школи документарног филма Слободне Зоне Јуниор као и на многим филмским радионицама. Селектор је фестивала Кратка Форма у Горњем Милановцу и тренутно је на мастер студијама за режију на ФДУ, и ТВ серије на ФМК у Београду, где је ангажован као сарадник у настави.

Милутин Милошевић је рођен 2001. године у Новом Саду, а одрастао у Прокупљу. Тренутно завршава студије филмске и телевизијске режије на Факултету драмских уметности. До сад је као режисер, сценариста и продуцент радио на неколико кратких играних и документарних филмова, музичких спотова, реклама и једној телевизијској емисији. Тренутно је у предпродукцији дипломског филма -Смрт, море, плаве боје-, и тренутно држи предавања средњошколцима у оквиру драмске школе Бис. Поред бављења филмом, пише и поезију.